Neuroplastičnost i trening pažnje – drugi deo6 Apr 2012 @ 19:02

Neuroplastičnost pažnje

 

Iako je pažnja kompleksan pojam, većina istraživača se slaže u tome da postoji nekoliko različitih komponenata pažnje. Od tih komponenti, selektivna pažnja je od posebnog značaja u omogućavanju neuroplastičnosti različitih moždanih sistema. Selektivna pažnja jeste sposobnost da se skoncentrišemo na određeni stimulans i odaberemo šta će naš mozak obraditi, sposobnost koja zavisi kako od toga da se skoncentrišemo na ono što nas interesuje, tako i od toga da zanemarimo ono oko nas što nas dekoncentriše. S obzirom da je pažnja od presudnog značaja za proces učenja, proučavanje razvoja i neuroplastičnosti selektivne pažnje predstavlja fokus istraživanja u našoj laboratoriji.

U ovom istraživanju primarno koristimo ERP – neinvanzivno elektrofiziološko merenje moždane reakcije na događaj. ERP pruža on-line, multidimenzionalni indeks kognitivnih procesa s vremenskom rezolucijom od par milisekundi, u kojima se javlja bihevioralna reakcija, te je podoban za primenu na deci. Korišćenjem ove metode, ispitali smo efekte selektivne pažnje na rad moždanih procesa. Upoređivanjem moždane reakcije na isti stimulans (na primer određeni ton ili bljesak svetlosti), kada ispitanik obraća pažnju na njih u odnosu na onda kada je ispitanik izložen drugim stimulansima, vršimo merenje efekata selektivne pažnje.

Istraživanja na odraslima korišćenjem istih metoda otkrila su da selektivna pažnja pojačava neuronske reakcije na odgovarajući stimulans – električni odgovor na isti fizički stimulans je dva puta veći kada se suprotni stimulans ignoriše i to poboljšanje predstavlja bar 100 milisekundi.

U nekoliko studija zabeležili smo neuroplastičnost u ranoj modulaciji pažnje, u vidu poboljšanja koja izrazito prate različite vrste ranih
iskustava. U grupama sačinjenim od odraslih osoba koje su rođene gluve, posmatrali smo poboljšanja rane modulacije pažnje na vizuelni stimulans u poređenju sa odraslima koji nemaju oštećen sluh, a slično istraživanje sproveli smo i na grupama oraslih koji su rođeni slepi  .

U nedavnom istraživanju primetili smo da do poboljšanja rane modulacije pažnje ne dolazi kod odraslih koji su kasnije u toku života oslepeli, što ukazuje na to da postoje ograničenja po pitanju vremenskog perioda u kome rani neuromehanizmi za selektivnu pažnju mogu da se poboljšaju.

U skladu sa tom hipotezom, nedavne studije ponašanja pokazuju da deca sa rizikom školskog neuspeha, uključujući i one sa slabim sposobnostima govora ili čitanja ili iz nižih socioekonomskih sredina, ispoljavaju deficite u aspektima pažnje, kao smanjenu mogućnost npr. filtriranje buke.   Ovi deficiti pažnje ispoljavaju se i u sferama  slušnog/audio i u sferama vizuelnog modaliteta, što ukazuje da su deficiti pažnje opšti i da se tiču svih oblasti.

Da bi smo proverili ovu hipotezu, koristili smo se ERP kako bismo ispitali neuronske mehanizme selektivne pažnje kod dece koja se pravilno razvijaju i kod dece sa rizikom školskog neuspeha. Primenili smo uslove koji su prilagođeni deci, koji su zasnovani na onima koje smo koristili sa odraslima, tako što smo dve različite priče za decu pustili istovremeno iz zvčnika koji su se nalazili levo i desno od ispitanika, tražeći od ispitanika da sluša jednu, a ignoriše drugu priču. Deca do 3 godine starosti ispoljila su ranu modulaciju pažnje u prvih 100 ms slušanja, što pokazuje da su, uz dovoljno instrukcija, deca do 3 godine starosti sposobna da selektivno obrate pažnju na zvuk, što menja neuronsku aktivnost u 100 ms obrade informacija.

Na osnovu ovoga, ispitali smo selektivnu auditivnu pažnju kod dece iz SES različitih sredina. Ranija istraživanja ponašanja pokazala su da deca iz nižih SES sredina imaju teškoće sa selektivnom pažnjom, posebno pri zadacima koji zahtevaju od njih da nešto urade.

Koristeći isti zadatak koji smo gore opisali, pimetili smo da deca iz nižih SES sredina pokazuju smanjenu sposobnost selektivne pažnje pri neuronskim procesima, nego deca koja su potekla iz viših SES sredina. Te razlike odnosile su se pretežno na smanjenu sposobnost da se filtrira nebitna informacija.

Postavljena je teza da rani deficiti u ovoj bitnoj sposobnosti mogu imati značajne posledice na kasniji razvoj i učenje (Mezzacappa, 2004; Noble, Norman, & Farah, 2005; Stevens, Lauinger, & Neville, 2009).  Pošto pažnja deluje kao katalizator/pojačivač, koji ima mogućnost da poboljša veći broj kognitivnih domena, deficit pažnje dovodi do slabijih rezultata u akademskoim uspehu. Ovo potkrepljuje brojna literatura koja se bavi istraživanjem rizika smanjenog akademskog uspeha kod dece iz nižih SES sredina.

S tim u vezi, istraživanja gluvih i slepih odraslih osoba koja smo opisali ranije i istraživanja dece iz nižih SES sredina, ukazuju na dve osobine plastičnosti/promenljivosti ranih mehanizama pažnje. A zo je da ovi mehanizmi pokazuju i poboljšanje i oslabljenost kod različitih populacija (vrsta ispitanika). Ovo postavlja tezu koju planiramo dalje da obradimo u ovom tekstu – da poboljšanje uslova u vidu ranog intervenisanja/usmeravanja može zaštititi i razviti plastičnost i samim tim poboljšati potencijalno ugrožene neurokognitivne sisteme kod dece sa rizikom od deficita u razvoju.

Intervencije

S obzirom da gore navedeno istraživanje pokazuje da mehanizmi selektivne pažnje mogu i stagnirati i unaprediti se u ranom razvoju, ispitali smo i mogućnost da se pažnja uvežba/trenira. Takođe, s obzirom da rezultati pokazuju da je sposobnost pažnje uslov akademskog napretka/postignuća, ovo istraživanje takođe proverava hipotezu da pažnja deluje kao katalizator/pojačivač, te da će trening pažnje rezultirati napretkom u kognitivnim procesima od uticaja na akademski uspeh (uspeh u školovanju).

Do sada smo razvili i primenili programe treninga pažnje, zasnovane na osnovnim istraživanjima neuroplastičnosti pažnje . Ovi programi koriste aktivnosti koje su zasnovane na istraživanjima i instrukcione metode, kako bi se pažnja uvežbala i kako bi se stvorile manje stresni, a više kognitivno stimulativni kućni uslovi, uključivši i dete i roditelje.

 

Za decu je predviđen set laganih grupnih aktivnosti koje su osmišljene tako da podignu samopouzdanje, samoposmatranje i samokontrolu pažnje i emocionalnih stanja. Uz razvoj kognitivnog aspekta pažnje, aktivnosti su usmerene i na one aspekte pažnje koji se tiču opšte uključenosti, selektivne pažnje (uključujući suzbijanje stvari koje odvlače pažnju), radne navike i prelaz sa zadatka na zadatak. Aktivnosti se takođe fokusiraju na podizanje svesti o tome sta znači i kako to izgleda kad se obrati pažnja i na strategije kontrole emocija, kao što je na primer duboko disanje koje smiruje kad se osećamo uskraćeni ili napeti.

Za roditelje su predviđene strategije koje se sprovode u manjim grupama, koje imaju za cilj da (a) regulišu stres u okviru porodice pomoću strategija predvidivosti, planiranja i rešavanja problema, (b) jačanje porodičnih veza i discipline (c) kognitivna uputstva zasnovana na tehnikama vizuelizacije (npr. Slike, beleške), (d) strategije bogaćenja jezika/obogaćivanja rečnika, i (e) poznavanje ponašanja koje je u skladu sa uzrastom, značaj uspeha u više oblasti, sa naglaskom na pažnji. Roditelji se takođe redovno obaveštavaju o aktivnostima usmerenim na razvijanje pažnje u kojima njihova deca učestvuju i daju im se sugestije kako da iste prenesu u kućne uslove, kako bi se nastavio proces razvoja.

Preliminarne studije su izvršene u odnosu na porodice koje su učestvovale u programu obuke od 8 nedelja u poređenju sa porodicama koje nisu učestvovale u ovim programima, već samo u onima koji obično prate boravak dece u predsškolskim ustanovama.  Nakon treninga, roditelji su pokazali poboljšanje u tehnikama roditeljstva, te je uočeno smanjenje stresa, a dečje ponašanje, pamćenje i moždane funkcije, među kojima i pažnja, značajno su poboljšani u odnosu na porodice koje su decu samo upisale u predškolske ustanove.

Ovi podaci skupa posmarano pokazuju da programi podrške predškolskoj deci u pogledu jačanja pažnje i razvoja spremnosti za školu imaju vrlo pozitivnu ulogu, kao što je moćna i uloga roditelja i porodice u omogućavanju efikasnih programa učenja za njihovu decu. Statistika iz istraživanja o razvoju mozga pruža praktične i na činjenicama zasnovane savete za edukatore i donosioce odluka, koji mogu koristiti dokaze iz ovog istraživanja kako bi razvili odgovarajuće nastavne planove i programe. U tu svrhu smo izdali DVD pod naslovom “Changing Brains”, napravljen da bude pomoć roditeljima i nastavnicima. DVD sadrži informacije o različitim funkcijama mozga, strukturi istog, kao i praktične savete za korisnike. Svi prihodi od prodaje DVD-a ulažu se u njegovo reizdavanje kako bi ga dobili i oni koji ga sebi ne mogu priuštiti, kao i na prevođenje istog na druge jezike. “Changing brains” možete pogledati besplatno ili kupiti po niskoj ceni u changingbrains.org.

 

Eric Pakulak i Helen Neville

University of Oregon

Institute of Neuroscience

 
Zahvalnost:
Zahvaljujemo našim brojnim saradnicima u istraživanju.

One Response on “Neuroplastičnost i trening pažnje – drugi deo”

  • Jerry picture

    Jelenaa

    Treniranje pažnje uz podršku roditelja svakoko je značajno, pogotovu jer deca usled manjka iskustva čine greške, i teže ih sama uočavaju. Podrška i pomoć roditelja su od velike koristi,kao i saveti učitelja.

Ostavi komentar